Iako je sposobnost da prepoznate različite komponente personalnog računara bitna, montiranje,  podešavanje i optimiziranje njihovog rada je podjednako važno, ako ne i važnije. Komponente o kojima govorimo su uređaji za čuvanje podataka (unutrašnji i spoljašnji (eksterni)), uređaji za prikaz slike, i ulazni/multimedijalni uređaji.

Kroz prethodno poglavlje ste se upoznali sa mnogim tehnologijama koje se tiču ovih komponenti kao što su IDE i SCSI. U ovom poglavlju koncentrisaćemo se na praktičnu primenu ovih komponenti koristeći ove tehnologije.

 

Poboljšavanje uređaja za čuvanje podataka

Uređaji za čuvanje podataka postoje u mnogim oblicima i veličinama. Uz IDE i SCSI, dva stara standarda, tu su novi serijski ATA (SATA) i paralelni ATA (PATA), a možete napraviti razliku i između unutrašnjih i spoljašnjih (eksternih) drajvova. U ovom odeljku bavićemo se uređajima za skladištenje iz perspektiva koje nameću pomenute mogućnosti.

 

Priprema drajva
 
Bez obzira na tip tehnologije koja se koristi neke drajvove potrebno je formatirati pre upotrebe. Iako uz većinu drajvova ide i softver za formatiranje, svaki operativni sistem uključuje i alatku koja se koristi u te svrhe. Sa Windows operativnim sistemima možete koristiti alatku za formatiranje iz komandne linije (Command Line) kao i „Disk Management“ alatku s grafičkim prikazom sa XP-om i novijim operativnim sistemima.

 

Rad s IDE-om

Tradicionalno, drajvovi sa integrisanom elektronikom (IDE) su bili najuobičajeniji tip hard diskova koji se mogao naći u računarima. Iako se na IDE uvek gledalo u kontekstu hard diskova, IDE je mnogo više od interfejsa za hard diskove; takođe je popularni interfejs za mnoge druge tipove drajvova poput CD-ROM-a, DVD-a i Zip-a. Dizajn IDE-a je prost: kontroler je postavljen na sam drajv i koristi se relativno kratak trakasti kabl kako bi se povezao drajv/kontroler na IDE interfejs. Prednosti ovoga su smanjenje gubitka signala (povećavajući time pouzdanost) i jednostavnija instalacija drajva. IDE interfejs može biti na kartici za proširenje ili može biti integrisan na matičnu ploču, kao što je slučaj kod skoro svih sistema danas. IDE je sam po sebi drajv koji ima ugrađen kontroler. IDE, kakvim ga danas znamo, pravilnije se zove AT IDE; dva prethodna tipa IDE interfejsa (MCA IDE i XT IDE) su zastareli i nekompatibilni s ovim.

Tokom godina su se desile mnoge revizije IDE standarda i svaka je obeležena nekom vrstom broja AT dodatka (ATA) – od ATA-1 do ATA-8. Drajvovi koji podržavaju ATA-2, i veći standard, nazivaju se poboljšani IDE (EIDE). ATA-3 tehnologija nazvana ATA Paket Interfejs (ATAPI) je uvedena kako bi se IDE koristio i sa drugim uređajima uz hard drajvove. ATAPI omogućuje BIOS-u da prepozna CD-ROM drajvove, na primer, uređaje za arhiviranje na traci ili Zip drajvove. Počev od ATA-4, nova tehnologija je predstavljena pod nazivom UltraDMA i podržava prenos do 33 MBps. ATA-5 podržava UltraDMA/66, sa prenosom do 66 MPps. Da bi postigli ovako veliku brzinu, drajvovi moraju da imaju poseban 80-žični trakasti kabl kao što i matična ploča ili IDE kontroler moraju da podržavaju ATA-5.

ATA-6 podržava UltraDMA/100, s transferom do 100 MBps.

ATA-7 podržava UltraDMA/133, s transferom do 150 MBps i serijskim ATA (objašnjen kasnije).

ATA-8 je doneo samo manja poboljšanja ATA-7 standardu i takođe podržava UltraDMA/133 s transferom do 150MBps i serijskim ATA (objašnjen kasnije).

 

IDE: prednosti i mane
 
Glavna prednost IDE interfejsa leži u tome što je skoro univerzalno podržan. Skoro svaka matična ploča ima IDE priključak. Uz to, IDE uređaji su obično najjeftiniji i najdostupniji. Tipična matična ploča ima dva IDE priključka, svaki od njih može da podrži do dva drajva na istom kablu. To znači da ste ograničeni na četiri IDE uređaja po sistemu, sem ako ne dodate karticu za proširenje koja sadrži još jedan IDE interfejs. Suprotno tome, sa SCSI interfejsom možete povezati do sedam drajvova na jedan (ili više kod nekih tipova SCSI-ja). Rad računara takođe može da trpi kada IDE uređaji dele interfejs. Kada režete CD na primer, ako su oba drajva, i za čitanje i pisanje, na istom kablu, može doći do greške. SCSI drajvovi su mnogo efikasniji kod ove vrste prenosa.

 

IDE instalacija i konfiguracija
 
Da biste instalirali IDE drajv, uradite sledeće:

  • Podesite glavni i podređeni  (master/slave) prespojnik na drajvu.
  • Namestite drajv u fioku na kućištu.
  • Povežite kabl za napajanje.
  • Povežite trakasti kabl sa drajvom i matičnom pločom ili IDE karticom za proširenje.


Na trakastom kablu postoji obojena traka (obično crvene boje) na jednoj ivici tog kabla, koja služi radi pravilnog okretanja kabla, kako na mestu gde se priključuje na matičnu ploču, tako i na hard disku. Ako nema oznake za pin 1, okrenite crvenu traku ka napajanju. 

  • Podesite drajv u BIOS podešavanjima ako nije automatski prepoznat.
  • Kreirajte particije i formatirajte drajv koristeći operativni sistem.


Svaki IDE interfejs može da ima samo jedan glavni drajv na sebi. Ako postoje dva drajva na jednom kablu jedan od njih mora da bude podređeni drajv. Ovo podešavanje se postiže uz pomoć džampera na drajvu. Neki drajvovi imaju odvojeno podešavanje za Singl (glavni bez podređemog) i Master (glavni sa podređenim); ostali automatski koriste master podešavanja za bilo koji slučaj. Na slici 18.1 je tipična master/slave džamper situacija, ali različiti drajvovi mogu imati različit raspored džampera za iste funkcije.  

 

 

Slika 18.1 - Master/slejv džamperi


Većina programa za podešavanje u BIOS-u danas podržava „priključi i koristi“ (Plug and Play) mogućnost, te oni automatski prepoznaju nove drajvove pri podizanju sistema. Ako se to ne desi, postoji mogućnost da drajv nije pravilno montiran, da su džamperi pogrešno podešeni ili da je u BIOS-u IDE interfejs podešen na „None“, a ne na „Auto“. Uđite u BIOS podešavanja i saznajte. Nameštanje IDE interfejsa na „Auto“ omogućujući BIOS-u da prepozna drajv jeste obično sve što je potrebno. U BIOS podešavanjima za drajv možete naići na opciju odabira DMA ili programiranog ulaz/izlaz (PIO) podešavanja za drajv. Oba su metode za poboljšavanje rada drajva koje omogućuju drajvu da piše direktno u RAM, obilazeći procesor kada je to moguće. Za moderne drajvove koji podržavaju UltraDMA nijedno od ovih podešavanja nije neophodno niti poželjno.

Sad kada je vaš drajv postavljen možete nastaviti sa njegovim particionisanjem i formatiranjem za operativni sistem koji ste izabrali. Tada konačno možete instalirati operativni sistem po želji. Za „Windows 2000“ ili „XP“ sistem, dopustite „Windows Setup“ programu da kreira particije i formatira drajv, ili koristite „Disk Defragmenter“ alatku u samom „Windows“ sistemu da izvrši te zadatke. Da biste pristupili „Disk Management-u“ iz „Control Panel-a“, odaberite „Administrative Tools“, a potom „Computer Management“.

 

Rad sa SCSI-jem

Mali kompjuterski sistemski interfejs (SCSI) uređaji mogu biti unutrašnji ili spoljašnji. Osmobitni SCSI-1 i SCSI-2 unutrašnji uređaji koriste SCSI A kabl, 50-pinski trakasti kabl sličan onome na IDE drajvu. Šesnaestobitni SCSI koristi SCSI P kabl, sa 68 žica i priključkom DB tipa. Postoji i 80-pinski unutrašnji priključak koji se zove SCA i koristi se za vrhunske SCSI uređaje. Kao i IDE i disketni kablovi, SCSI (skazi) kablovi imaju obojenu traku (obično plavu ili crvenu) na jednoj strani da bi se naznačilo kako okrenuti kabl tako da bude pravilno postavljen ka pin-u 1.
 
Eksterni SCSI priključci razlikuju se od tipa do tipa. SCSI-1 koristi 50-pinski Centronik priključak, kao kod paralelnih štampača. SCSI-2 koristi 25-, 50- ili 68-pinski ženski DB priključak. SCSI-3 koristi 68- ili 80-pinski ženski DB priključak.

Da biste podesili SCSI, morate dodeliti jedinstven broj (često nazivan SCSI adresa, SCSI identifikacija (ID) ili identifikacija SCSI uređaja) svakom uređaju na SCSI magistrali. Ovi brojevi se podešavaju pomoću džampera ili DIP prekidača. Kada kompjuter treba da pošalje podatke uređaju, on šalje signal žicom koja je namenjena za taj broj. Uređaj nazvan terminator (tehnički, skup otpornika za prekid) mora biti postavljen na oba kraja magistrale kako bi se signali održali. Uređaj onda odgovara signalom koji sadrži broj uređaja koji je poslao informaciju i sam podatak. Završni otpornik može biti ugrađen u sam uređaj i aktiviran i deaktiviran uz pomoć džampera, ili može biti odvojen blok ili priključak prikačen na uređaj kada postoji potreba za prekidanjem.

 

Nameštanje i podešavanje SCSI uređaja

Nameštanje SCSI uređaja je složenije od nameštanja IDE drajvova. Glavni problemi kod nameštanja SCSI uređaja su povezivanje kablovima, isključivanje (terminacija) i adresiranje. O kablovima i pojmu isključivanja ćemo govoriti jer su usko povezani. Postoje dve vrste povezivanja kablovima:

  • Interno, koje koristi 50-žični trakasti kabl sa nekoliko priključaka sa zadatim ključem. Ovi priključci su povezani na uređaje u računaru (redosled je nevažan), s jednim priključkom koji je uključen u adapter.
  • Eksterno, koje koristi debeo, izolovan kabl koji se proteže od adaptera do uređaja koristeći takozvano zrakasto ulančavanje. Svaki uređaj ima po dva ulaza na sebi (u većini slučajeva). Kod povezivanja eksternih SCSI uređaja, kabl se sprovodi od adaptera do prvog uređaja. Potom kabl ide od prvog uređaja do drugog uređaja, od drugog do trećeg i tako dalje.


Pošto postoje dve vrste uređaja za povezivanje kablovima, dostupna su vam tri načina da ih povežete. Ovi metodi se razlikuju u skladu sa tim gde se uređaji nalaze i da li adapter ima instaliran terminator (završni otpornik). Misao vodilja koju ovde treba pratiti je da oba kraja magistrale moraju biti isključena. Pogledajmo ukratko sva tri modela za povezivanje:

 

Samo unutrašnji uređaji

Kada postoje samo unutrašnji SCSI uređaje, povezuje se kabl na adapter i na svaki SCSI uređaj u računaru. Potom se nameštaju završni otpornici na adapter i time se isključuje poslednji drajv u lancu. Svi ostali uređaji su "neisključeni". Ovo je prikazano na slici 18.2.

Slika 18.2 - Povezivanje samo unutrašnjih SCSI uređaja

 

Samo spoljašnji (eksterni) uređaji

U sledećoj situaciji postoje samo eksterni uređaji, kako je prikazano na slici 18.3. Pod eksternim uređajima misli se na svaki uređaj koji ima sopstveno napajanje. Uređaji se povezuju na isti način na koji su povezani unutrašnji uređaji, ali se pri ovom metodu koristi nekoliko vrlo kratkih (manje od pola metra) vezivnih kablova koji idu između uređaja u lancu (umesto jednog dugačkog kabla sa više priključaka). Efekat je isti. Adapter i poslednji uređaj u lancu (koji za sebe ima povezan samo jedan vezivni kabl) moraju biti isključeni.

 

 

Slika 18.3 - Povezivanje samo spoljašnjih SCSI uređaja

 

Unutrašnji i spoljašnji (eksterni) uređaji

Konačno, evo i hibridne situacije u kojoj postoje i unutrašnji i spoljašnji uređaji (slika 18.4). Većina adaptera ima priključke i za unutrašnje i spoljašnje SCSI uređaje - ako vaš nema oba, morate da proverite da li neko proizvodi neki koji će funkcionisati s vašim uređajima. Kod adaptera koji imaju obe vrste priključaka, povezujete svoje unutrašnje uređaje na trakasti kabl i zakačite kabl na adapter. Onda po principu zvezdastog lanca povežete eksterne uređaje preko eksternog ulaza. Poslednji uređaj na svakom lancu se isključuje, ostavljajući adapter „neisključenim".

 

 

Slika 18.4 - Povezivanje internih i eksternih SCSI uređaja


Svaki uređaj, takođe, mora da ima jedinstven SCSI ID (identifikacioni) broj. Ovaj broj se može dodeliti koristeći džamper (kod unutrašnjih uređaja) ili rotirajućim prekidačem (na eksternim uređajima). Počinjete tako što svom adapteru dodelite adresu. To može biti bilo koji broj od 0 do 7 na 8-bitnoj magistrali, od 0 do 15 na 16-bitnoj magistrali i od 0 do 31 na 32-bitnoj, sve dok nijedan drugi uređaj ne koristi tu identifikaciju. Evo nekih preporuka koje su uvrežene u PC zajednici.

Upamtite da su ovo smernice, a ne pravila:

Opšte uzevši dajte sporijim uređajima viši prioritet tako da oni mogu da pristupe magistrali kad god im je to potrebno. SCSI prioriteti, od najvišeg ka najnižem, su ustanovljeni kao 1, 2 ili 4 grupe od 8 opadajućih identifikacija u zavisnosti od širine adresirane magistrale, koja može da bude od 8, 16 ili 32 bita. Nezgodan deo je upamtiti da je sa 2 ili 4 grupe od 8 identifikacija, svaki niz od 8 opadajućih identifikacija veći od prethodnog, ali niži po prioritetu. Zato, na 32-bitnoj magistrali, redosled identifikacija od najvišeg ka najnižem prioritetu je od 7 do 0, od 15 do 8, od 23 do 16, i od 31 do 24. Identifikacija broj 7 je uvek najvišeg prioriteta bez obzira na širinu magistrale. Ovakav redosled neparnih prioriteta se primenjuje radi kompatibilnosti sa zastarelim tehnologijama. Originalno je 16-bitna magistrala trebalo da bude u mogućnosti da sarađuje sa 8-bitnom ali nije bilo moguće nametnuti njene nove identifikacije starijoj tehnologiji. Tako nove identifikacije s višim vrednostima nisu mogle da prevare starije i konvencija o opadajućoj grupi od 8 je ustanovljena. Najzad, 32-bitna magistrala je iz nekog razloga nastavila da igra tu igru.

  •  Podesiti sistemski disk na ID (identifikaciju) 0.
  •  Podesiti CD-ROM na ID 3.


Pošto su uređaji povezani i isključeni, morate da naterate računar da prepozna SCSI adapter i njegove uređaje. SCSI adapter upravlja raspodelom svih resursa SCSI uređaja, tako da je samo potrebno pobrinuti se da operativni sistem vidi SCSI adapter. Ovo podrazumeva instalaciju Windows drajvera za adapter u Windows-u, na primer, ili drajver realnog režima u CONFIG.SYS-u za MS-DOS. Ipak, ako želite da butujete (podižete sistem) sa SCSI drajva, sistem mora da bude u mogućnosti da čita sa tog drajva ne bi li učitao operativni sistem; morate da aktivirate BIOS proširenje samog SCSI adaptera tako da Windows može da čita sa adaptera bez drajvera. Proverite dokumentaciju za adapter; ponekad se BIOS Setup program za SCSI adapter aktivira preko funkcijskog tastera pri podizanju. Jednom kada je drajv instaliran i razgovara sa računarem, možete ga formatirati i instalirati operativni sistem.

  

RAID

RAID je skraćenica za suvišan niz nezavisnih diskova (Redundant Array of Independent Disks). To je način kombinovanja skladištene moći više od jednog hard diska u specijalne svrhe poput poboljšanog rada ili otpornosti na greške. RAID se najčešće primenjuje sa SCSI drajvovima, ali se može izvesti i sa IDE uređajima. Postoji nekoliko vrsta RAID-a. Ovo su RAID nivoi koji se najčešće koriste:

  • RAID 0 - Takođe poznat kao segmentiranje diskova. Ovo tehnički i nije RAID jer ne omogućava otpornost na greške. Podaci se upisuju preko mnoštva drajvova tako da jedan drajv može da čita ili piše dok se glava za čitanje-pisanje sledećeg kreće. Ovo omogućava brži pristup podacima. Međutim, ako se bilo koji od drajvova pokvari, svi podaci su izgubljeni.
  • RAID 1 - Takođe poznat i kao preslikavanje diska. Ovo je metod dobijanja otpornosti na greške upisujući sve podatke istovremeno na dva odvojena drajva. Ako se jedan pokvari, drugi sadrži sve podatke i može se preći na njega. Ipak, preslikavanje diska ne pomaže brzini pristupa i cena je dvostruko veća od cene jednog drajva.
  • RAID 5 - Kombinuje prednosti kako RAID 0 tako i RAID 1. On koristi parnost bloka raspoređenu preko svih drajvova u nizu kao dodatak segmentiranju podataka na njima. Na taj način, ako jedan drajv posustane, parne informacije se mogu koristiti za povratak onoga što je bilo na pokvarenom drajvu. Potreban je minimum od tri drajva.

 

Spoljni (eksterni) drajvovi za skladištenje podataka

Kako cene padaju, a kapaciteti rastu, broj eksternih drajvova u upotrebi je umnogostručen. Kao dodatak SCSI raznolikosti opisanoj iznad, možete takođe pronaći i drajvove sa USB vezama kao i one koji se povezuju direktno na mrežu. Operativni sistem prepoznaje USB drajvove odmah po povezivanju i potom prosto instalirate sav dodatni softver koji želite da koristite: „Dantz Retrospect", softver za arhiviranje, često ide uz mnoge drajvove i omogućava korišćenje eksternih drajvova za automatsko arhiviranje.

Ako se spoljašnji drajv povezuje direktno na mrežu, prosto ga povežite onako kako je naznačeno u priloženom uputstvu i instalirajte opcioni softver na svakom od klijenata koji će njime upravljati. Prednost direktnog povezivanja na mrežu je što drajvu ili drajvovima mogu lako pristupati svi klijenti.

 

Poboljšavanje uređaja za prikaz

Pre nego što povežete ili diskonektujete monitor, uverite se da su i računar i monitor isključeni. Onda povežite kabl iz monitora u grafičku karticu računara i povežite strujni kabl u priključak za struju. Ovaj kabl može biti tradicionalni VGA (DB-15) ili noviji DVI (Digitalni vizuelni interfejs) kabl. Kada instalirate novi uređaj za prikaz najvažnije je da imate odgovarajući drajver. Drajver, koji će detaljnije biti opisan u narednim poglavljima, softverski je interfejs između operativnog sistema i hardverskog monitora. Ako nemate odgovarajući drajver moguće je da prikaz neće odgovarati onome što bi trebalo da vidite. Najnoviji drajveri se obično mogu preuzeti sa sajta proizvođača uređaja za prikaz. Izuzev napajanja, jedna od najopasnijih komponenti za popravku jeste monitor ili CRT. Preporučujemo da ne pokušavate da popravljate monitore. Da biste izbegli izuzetno opasno okruženje koje se nalazi u unutrašnjosti monitora - može se zadržati punjenje visokog napona satima pošto je ugašen - odnesite ga sertifikovanom tehničaru ili servisu za popravku. Servis ili sertifikovani tehničar će znati i razumeti odgovarajuće postupke za pražnjenje monitora koje podrazumevanju kačenje otpornika na napunjen kondenzator trafoa radi otpuštanja električne struje visokog napona koja se sakupi tokom korišćenja. Servis će takođe umeti da utvrdi da li je monitor moguće popraviti ili se on mora zameniti novim.

Upamtite, monitor radi u sopstvenom vrlo dobro zaštićenom okruženju (kućište monitora) i možda neće dobro reagovati na vašu želju da ga otvorite. CRT je zapečaćen vakuumom. Budite veoma oprezni kada njime baratate - ako polomite staklo, CRT može da implodira, što može da pošalje staklo u bilo kom pravcu. Čak iako mi preporučujemo da ne popravljate monitore, od vas se očekuje da znate bezbednosne korake koje morate preduzeti ako to već morate da radite. Ako morate da otvorite monitor, prvo morate isprazniti punjenje visokog napona koristeći sondu visokog napona. Ova sonda ima vrlo veliku iglu, veličinu koja iskazuje volte i žicu sa aligator štipaljkom. Prikačite štipaljku na uzemljenje (obično je to okrugao pin na kablu za struju). Gurnite iglu sonde ispod šolje visokog napona na monitoru. Videćete skok merača napona do oko 15.000 volti i potom lagano opadanje do nule. Kad stigne do nule, možete ukloniti sondu i servisirati komponente monitora izložene visokom naponu.

 

Poboljšanje ulaznih/multimedijalnih uređaja

Najčešća poboljšanja na ulaznim uređajima uključuju prelazak na nove tastature i miševe. Stalna upotreba, utiče na to da se tastatura haba vremenom. Najčešći problem je lepljenje tastera ili njihov slab odziv, u odnosu na ono što korisnik očekuje.  Možete zameniti standardnu PS/2 tastaturu sa 101 tastera drugom tako što ćete isključiti staru i uključiti novu, i ovo je veoma ekonomičan pristup. Danas je čest slučaj da se stara tastatura zameni USB tastaturom. Sve dok radite u operativnom sistemu kao što je Windows XP, procedura je ista: isključite staru i uključite novu.

Miševi se često habaju od upotrebe i mogu biti zamenjeni novim. Tradicionalni miševi s kablom na PS/2 povezivanje se mogu zameniti drugim vrlo povoljno. Takođe, možete zameniti ovog miša optičkim (koji uspeva da zaobiđe problem habanja kuglice miša, skupljanja prašine i slično) ili bežičnim mišem (kojem su potrebne baterije radi uspostavljanja signala). Dok novi miš takođe može da se povezuje PS/2 standardom, uobičava se da to bude USB povezivanje.

Dodaj komentar Sviđa mi se - (4) Ne sviđa mi se - (0)    

  • Instalacija, podešavanje i optimizacija rada računarskih komponenti 1
  • Instalacija, podešavanje i optimizacija rada računarskih komponenti 2