Era ‘20. i ‘30. godina XX veka odlikuje luksuzni dekorativni stil, nazvan Ar Deko. Ovaj stil koristi svelte razdragane boje i krivolinijske prirodne forme zadržane od Ar nuvoa. Ar deko, posebno u industrijskom dizajnu koristi veoma valovite dekorativne forme, ali pored njih i masna čitljiva slova koja stvaraju veliki kontrast šarama. Ar deko dosta pažnje posvećuje ređanju tipografije i stvaranju tipografske kompozicije.


Karakteristično za ovo doba je opšta ekonomska kriza i socijalni problemi, koji nisu uticali na dizajnere. Veliki doprinos je dat u filmu, pre svega braće Maks, kao i u muzici. Razvijaju se džez, čarlston i sving.


Napreduje i elektro industrija. Počinje masovna upotreba radio aparata, televizora, telefona, lampi. Raskoš i luksuz nasuprot ekonomskoj krizi. Rađa se velika pomama za modom. Koko Šanel diktira modu. Istančani ukus suprotstavlja se dizajnu narodnih masa. Dizajn prelazi u luksuz.


Dizajneri postaju opsednuti aerodinamičnošću. Svakodnevni predmeti, pa čak i autobusi poprimaju ovakav oblik. Koriste se šper ploče i plastične mase. Objekti postaju naizgled privlačni, ali sve manje funkcionalni. Zato se nasuprot ovom pokretu, javlja novi -funkcionalizam.


Majstori ar dekoa su Kasandr i Kaufer. 


Kauferovi plakati


Kaufer je poznat po svom rešenju plakata za londonsku podzemnu železnicu i kompaiju Shell. Šel već poseduje sopstvenu dizajnersku radionicu, ali unajmljuje i velike majstore. Ova kompanija  je imala svesnu ideju brenda, ona nije prikazivala same proizvode, već je iskazivala svoje vrednosti. Rešenja Šelovih plakata ističu samu reč Shell, izvođeni su slogani tipa "Muzičari vole Shell" "Glumci vole Shell" i slično.
         


Reklame za Shell

Kasandr je obeležio apstraktan geometrijski izraz na plakatima za piće i hranu. Plakati su veoma prepoznatljivi zahvaljujući pravim geometrijskim oblicima, koji se prepliću i odaju utisak brzine i aerodinamičnosti. Kasandr jasno izražava planove, što postaje i osnovna odlika ar dekoa. Kasandrova revolucija se ogleda i u plakatu za prodavnicu  "Au bucheron",       iz čijeg formata izlazi slika drveta koga seče drvoseča. Slova koja Kasandr koristi su krajnje geometrijski pravilna. Slovo C je tačno polovina kruga, tačka iznad I je trouglasta. Ovakav tip slova postaje opšte korišćen u ar dekou i podstiče kreiranje posebnog Bifur fonta, specifičnog za Kasandrove plakate. Svi fontovi ovoga doba su beserifni, masni, jasni i čitljivi. Slično Bifur fontu, kreiran je izuzetno pravilan font Undergroud. Osnove fonta su u rimskoj kapitali.
 


Kasandrovo tipografsko rešenje


Kasandr se poigrava i rečima. Svraka je osnovni motiv plakata za aperitiv Pivolo. Reč je o poigravanju sa imenom aperitiva koji se može razložiti na pie vole haut (svraka leti visoko). Slična igra rečima i slikom je i na seriji plakata Dubonnet, u kojem Kasandr prikazuje osobu koja ispija piće i kako se čaša prazni, tako da se i reč gradira od Du beau (lepo), preko Dubon (dobro), do Dubonnet (ime pića koje se reklamira).
  


Kasandrovo rešenje plakata za vino Pivolo i piće Dubonnet


Erik Žil kreira Gill Sans font u velikoj familiji. Žilova teorija slaganja slova po levoj strani pobija dotadašnju teoriju o centralnom (justify) poravnanju. Žil govori da je nemoguće složiti redove različitog sadržaja u istu dužinu, a da se ne naruše proporcije slova i slovnih belina. On teoriju ojačava idejom da se različitim belinama smanjuje čitljivost teksta.


Cela epoha je u Britaniji okrenuta londonskoj podzemnoj železnici. Kreiraju se plakati, fontovi vezani za nju i samo rešenje mape. Mapa je prvi put rešena pod pravim uglovima, u pravilnom mnogouglu. Time je Bek prikazao putnicima kako se linije ukrštaju, zanemarujući udaljenost.
 


Morison redizajnira novine The Times i kreira Font Times New Roman.


  Morisonov font Times New Roman


Dizajneri kontrolišu tok štampe kako bi postigli modernost rešenja. Plakati su štampani u velikim formatima i samo ih je ručno bilo moguće dorađivati, a 1931. izlazi i knjiga "Teorija i praksa pripreme za štampu" Alfreda Tolmera. Formiraju se marketinške agencije, stremi se beskompromisno novom stilu, koriste se tenike fotomontaže, štampe i ručne izrade.
  


Mehmed Fekmija Aga i njegovi radovi

    


Porteti i korica Vogue-a


U isto vreme, razvijaju se konstruktivistički pokret i ar deko. Evropski dizajn je izuzetno sofisticiran, a Amerika zemlja sjaja i modernog u očima Evropljana. Zato američki časopisi traže evropske dizajnere da grafički uređuju stranice. Najpoznatiji je bio Mehmed Fekmija Aga. On je uređivao tada najuticajniji časopis, "Vogue", u kojem je objavljivao i svoje fotografije i radove.  Mehmed Aga uvodi revolucionarne promene u slaganje stranica. On postavlja fotografije pod različitim uglovima, one odlaze u margo stranice, preklapiaju  se i time postiže igru i dinamiku. Mehmed Aga prvi posmatra dve susedne stranice kompozicionom celinom i povezuje članke i fotografije u grupacije. Svestan svoje avangardnosti, on podstiče dizajnere na nova i zanimljiva rešenja. Unajmljuje najbolje fotografe, a svaki broj konstruiše pre snimanja i jedna fotografije.


Cipe Pines je bila prva žena art direktor, koju je obučio i uposlio Mehmed Fekija Aga. Ona je i prvi art direktor koji unajmljuje dizajnere za dizajniranje časopisa u svrhu masovne komunikacije i mas medija.
    


Cipe Pines i njena rešenja za Vogue

Dodaj komentar Sviđa mi se - (2) Ne sviđa mi se - (0)    

  • Ar deko 1
  • Ar deko 2
  • Ar deko 3