Berza predstavlja specifičan oblik finansijskog tržišta, organizovan oblik tržišta. Mesto je gde se okupljaju ovlašćeni učesnici koji povezuju kupce i prodavce određenih finansijskih derivata.
Na berzi se vrši promet robe, novca, deviza, kapitala, hartija od vrednosti itd.
Berzu možemo shvatiti i kao sistem trgovanja, a karakteristike berze su;
- organizovanje tržišta sa organima
- specijalizacija tržišta i njegovo ograničavanje na određenu robu
- puštanje na berzu samo određenog broja ljudi
- redovnost
- učestalost
- podvrgavanje strogoj disciplini
- uzimanje garancija
- državni nadzor
- tehnička opremljenost
- javnost
U zavisnosti od organizacije, postoje tri tipa berzi:
- Anglosaksonski tip berze – privatne institucije osnovane kao akcionarska društva, konzervativne, sa malom ulogom države.
- Kontinentalni tip berze – berze javno pravnog karaktera, osnovane od strane države posebnim zakonom. Država ima veoma jaku ulogu na berzi i najviše se ta uloga ogleda u upravljanju. Ovaj tip se još naziva i francuski tip berze, a pored Francukse, zastupljena je u Italiji, Belgiji, Portugaliji, Španiji itd.
- Meštovit tip berze – kombinacija je prethodna dva tipa. Ovakve berze su zastupljene u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji. Njih osniva država. Država takođe sprovodi upravljanje i kontrolu, ali su članovi berze banke i ostale finansijske organizacije. Kod ovih berzi nije ograničen broj članova, a prijem tih članova vrše same banke.
Sledeći kriterijum za podelu berzi je predmet berzanske trgovine pa tako imamo sledeće vrste berzi:
- Robne berze, često se nazivaju i produktne berze, specijalizovane berze za promet odgovarajućih roba ili proizvoda – žitarice, metali, poljoprivredni proizvodi, nafta, gas itd.
- Finansijske berze – na njima se trguje raznim oblicima finansijskih instrumenata i upravo one odražavaju suštinu finansijskih tržišta. Postoje tržišta novca, tržišta kapitala, tržišta dugoročnih odnosno kratkoročnih instrumenata itd. Takođe se javljaju kao berze na kojima se posluje valutama, finansijskim derivatima itd.
- Mešovite berze.
Berza omogućava sticanje neophodnih uslova za organizovano susretanje ponude i tražnje i to na efikasan i efektivan način, čime se smanjuju troškovi. Potom, berza pruža mogučnost dolaska do kapitala i sredstava, a i povećava sigurnost u poslovanju svim subjektima, jer učesnici na berzi unapred moraju da prihvate određena pravila, propise i uzanse. Na njima se ne može pojaviti bilo ko.
Berza, potom, omogućava i obezbeđuje mehanizam stalnog obavljanja finansijskih transakcija, što dovodi do povećanja njihovog broja. Tako se stvaraju uslovi koji u krajnjoj istanci dovode do smanjenja troškova. Od berze imaju koristi i stanovnici države, jer im obezbeđuje alternativne investicije, a takođe, na njoj se formiraju najrelanije cene.
Dalje, lakše se donose investicione odluke uz postojanje berzi, a preko nje se prati uspešnost, kako preduzeća, tako i samog finansijskog sistema.
Poslovi na berzama su, sa aspekta vremena plaćanja:
- promptni – plaćanje se vrši odmah i
- terminski – plaćanje se vrši u budućnosti.
Sledeća podela poslova je na
hedžing poslove – odnose se na poslove gde se putem korišćenja većeg broja instrumenata, tehnika i strategija mogu smanjiti i/ili eliminisati rizici; i poslovi
špekulacija – učesnici pokušavaju da na bazi znanja, informacija, prihvatanja rizika, iskustva i sl. ostvare profit u kratkom roku.
Posebno važan berzanski posao je
arbitraža.
