Bojom nazivamo reakciju fotoosetljivih čunjića u našem oku na spoljašnji nadražaj u obliku svetlosnog zraka. Ulaskom u oko zrak se lomi kao u prizmi i raspršuje u spektar. Dok su sve boje spektra objedinjene, zrak je bele boje - zato belu zovemo neboja, nešarena ili akromatska boja. Ahromatske su takođe crna i siva.

Spektar (lat. spectrum - avet, prikaza) je otkrio Isak Njutn, 1676. Razlomivši u trostranoj prizmi belu svetlost, video je kako su u njoj sakrivene sve postojeće boje. Beskonačan niz prelivajućih boja čini konačnim, razgraničivši sedam različitih boja: crvena, narandžasta, žuta, zelena, cijan (svetloplava), indigo (tamnoplava) i ljubičasta. Brojku sedam uzeo je iz korelativnih (i ezoteričnih) razloga - kako bi sedam boja odgovaralo sedam nota u muzičkoj lestvici.

Vidljiva svetlost je svetlost koje ljudsko oko može da uoči. Kada pogledamo u Sunce, ono nam se čini bezbojno, tj. belo. Bela svetlost nije svetlost jedne boje ili frekvencije, već je sastvljena od mnogih frekvencija boja. Kombinacijom bilo kojih boja u vidljivom spektru, proizvodi se svetlost koja je obojena ili bela.

Da bi videli crvenu boju objekta, mora postojati izvor svetlosti npr. Sunce. Kada objekat primi svetlosni talas, on emituje svetlosni talas crvene boje, ili upija spektar plave i zelene boje, a reflektuje spektar crvene boje koju naše oko prepoznaje.

 

Crvena, plava i zelena se nazivaju osnovnim spektralnim bojama izajedno proizvode belu svetlost. Ovaj model formiranja boja u fizici se naziva aditivan model.

Bela i crna nisu boje, jer u odsustvu bilo kakve svetlosti, bela postaje crna i to je razlog zbog čega u mraku ne vidimo ništa. Naše oko registruje svetlost i maksimalni odsjaj jednakim intezitetom sve tri komponente (crvena, plava i zelena) kao belo. Odsustvo bilo kakve svetlosti oko registruje kao crno, a sve međuvrednosti svetla, jednakog intenziteta osnovnih komponenti registruje kao sivo. Kao što se sa slike vidi, kombinacijom ove tri boje možemo dobiti bilo koju boju iz spektra boja. Tako gde se preklapaju plava i zelena dobijamo cijan, a kada se preklope plava i crvena dobijamo magentu, a kod preklapanja crvene i zelene dobijamo žutu.
 

RGB model boja

 

RGB je skraćenica početnih slova osnovnih boja na engleskom tj. od reči Red, Green i Blue, a predstavlja aditvni kolorni model koji se koristi kod monitora i televizora.

Kod televizora i monitora (kao i kod novina), slike su podeljene na veliki broj malih obojenih tačaka koje imaju mogućnost da ljudskom mozgu saopšte kompletnu sliku. Kod monitora, te tačke se nazivaju pikseli (pixel). Standardna rezolucija kod današnih korisnika interneta je oko 1024x768 piksela.

Jedan piksel se sastoji iz tri dela, jedna je crvena tačka ili fosfor, druga je zeleni fosfor i plavi fosfor. Crveni piksel se dobija uključivanjem crvenog fosfora, dok ostala dva ostaju isključena. Međutim, nije potrebno samo uključivati i isključivati fosfore u pikselu da bi se dobila boja. Potreban je i intezitet svake komponente. Na taj način dobijamo osvetljenje.

Iz iskustva s pigmentima znamo da se sve boje mogu dobiti mešanjem svega tri boje, koje stoga nazivamo osnovne, primarne ili boje prvog reda. To su:

  • Crvena
  • Žuta
  • Plava


Sistem kruga boja

Svrha formiranja kruga boja je da se jasno definišu relacije između pojedinih nijansi.

Svrha kruga boja je jasno oslikavanje strukture boje. Tri osnovne (primarne) pigmentne boje su: Žuta, plava i crvena.

Teoretski sve ostale boje nastaju iz ove tri.

Sekundarne boje su: narandžasta, ljubičasta i zelena.

Tercijalne boje: žuto-narandžasta, crveno-narandžasta, crveno-ljubičasta, plavo-ljubičasta, plavo-zelena, žuto-zelena.

Krug boja ima ukupno 12 nijansi.

Na slici su prikazani krugovi boja

 

Leva strana slike nosi sa sobom dominaciju, agresiju i kretanje napred. Desna strana nosi pasivnost, odbranu i blokirani pokret.

Idealni odnosi površina obojenih komplementarnim bojama u okviru bilo kog formata, izraženi su proporcijom:

  • žuta : ljubičasta = 1 : 3
  • crvena : zelena = 1 : 1
  • plava : narandžasta = 2 : 1

 

Idealan proporcionalni odnos obojenih površina u krugu boja:

žuta : narandžasta : crvena : violet : plava : zelena = 3 : 4 : 6 : 9 : 8 : 6

  

Kontrastni efekti među bojama

  • Čisti kontrast boja nastaje kada se čiste boje koriste u nasumičnim kombinacijama.
  • Kontrast svetlog i tamnog zasnovan je na korišćenju različitih tonskih vrednosti. Sve boje se mogu posvetliti ili potamniti belom ili crnom. Ton je stepen osvetljenosti ili sjaja bilo koje boje ili neutralno sive.
  • Kontrast hladnog i toplog (tople i hladne boje)
  • Komplementarni kontrast (komplementarne boje)
  • Istovremeni kontrast - Njegov efekat se izvodi iz zakona o komplementarnim bojama, prema kome svaka čista boja fiziološki traži sebi suprotnu boju - svoj komplement. Ako ove boje nema, oko će je istovremeno proizvesti.
  • Kontrast kvaliteta je kontrast između sjajnih i mat boja. Boje se mogu prigušiti dodavanjem bele, sive, crne ili komplementarnih boja.
  • Kontrast kvantiteta je zasnovan na suprotstavljanju obojenih površina različite veličine.

 

Komplementarne boje

 

Na slici je prikazan krug boja na kome se jasno mogu uočiti komplementarne boje:
plava - narandžasta, crvena - zelena, žuta - ljubičasta

  

Usklađivanja-harmonizacija boja

Na slici su prikazani različiti sistemi harmonizacije boja:

        

  

Tekst i boja


Boja teksta

Prilikom izrade dela vizualne komunikacije potrebno je usaglasiti boje sa slikama i tekstom. Tekst mora biti čitljiv.

Crn tekst na beloj pozadini je najbolji izbor. Drugi izbor boja umanjuje čitljivost teksta. Naslovi treba da budu kratki i boldovani. Italik tekst izbegavajte što više možete, jer umanjuje čitljivost čak do 40%. Boja teksta se najčešće menja kod linkova, kako bi ih usaglasili sa dizajnom veb prezentacije, ali se ipak preporučuje korišćenje standardnog obležavanja linkova.


Najbolja čitljivost za tekst:

  • crni tekst na beloj pozadini
  • tamno zeleni tekst na beloj pozadini
  • tamno plavi tekst na beloj pozadini
  • braon tekst na beloj pozadini 

 

Loša čitljivost:

  • beli tekst na crnoj pozadini

 

Najgora čitljivost:

  • crveni tekst na zelenoj pozadini
  • zeleni tekst na crvenoj pozadini
  • zeleni tekst na plavoj pozadini

 

Najbolja preglednost (omogućava atraktivnu pažnju, ali nije za velike delove teksta):

  • crna na narandžastoj
  • crvena na beloj
  • tamno plava na žutoj
  • belo na ljubičastoj

 

Nekoliko saveta pri odabiru boja

  • Precizno odredite svoje tržište. Upoznajte se sa demografskim informacijama o korisniku.
  • Zbog njene univerzalnosti, plavu možete koristiti u gotovo svim situacijama.
  • Ljubičasta je neobična boja za rad u globalnom okruženju, ali veoma zahvalna za tržište dalekog istoka.
  • Ubacivanje teksture na boju menja izgled inicijalne boje.
  • Istovremen kontrast je efekat promene boje u zavisnosti od pozadine na kojoj se ista nalazi, tako da morate biti veoma pažljivi prilikom odabira kontrastnih boja u dizajnu.
  • Uvek vodite računa o dovoljnom kontrastu između pozadine i boje slova. Budite sigurni da je sadržaj strane čitljiv.
Dodaj komentar Sviđa mi se - (0) Ne sviđa mi se - (1)    

  • Boja 1
  • Boja 2
  • Boja 3