Brojnim empirijskim istraživanjima nedvosmisleno je dokazano da stres na radu ostavlja odredjene posledice na zdravlje, radni učinak i mentalno stanje ljudskih resursa. Uticaj raznih stresora na zdravlje i fizička oboljenja kreće se od 50-70% od ukupnog broja uzročnika bolesti. Praktično ne postoji oblast ljudske delatnosti, a da nije u vezi sa stresom i stresnom situacijom. Tako brojni medicinski stručnjaci tvrde da stres igra veliku ulogu u nastanku raznih degenerativnih obolenja: visoki krvni pritisak, oboljenje srca, poremećaj metabolizma i slično, ali i opadanje imunološke sposobnosti organizma, što pogoduje nastanku raznih bakterioloških i infektivnih obolenja. Posledice delovanja stresa na zdravlje radnika uglavnom se manifestuju na tri načina:

Prvo: kao medicinske posledice ispoljene u raznim kardiovaskularnim obolenjima i šlogu, zatim u pojavi i pogodovanju nastanka artritisa, čireva, dijabetesa, ciroze jetre, i raznih plućnih obolenja.

Drugo: kao posledica u ponašanju ispoljena u preteranoj upotrebi alkohola, prekomernom pušenju, upotrebi droga, sklonosti ka nasilju i slično.

Treće: kao mentalne posledice koje se ogledaju kroz konflikt u porodici, poremećaju sna, depresiji i slično.

Što se tiče posledica stresa na radni učinak, naučno je dokazano da radni učinak zakonito opada pri višim nivoima stresa, i visina reakcije na stres je u korelaciji sa smanjenjem radnog učinka, bez obzira da li je reč o antistresornim, tj. visoko otpornim ljudskim resursima na dejstva raznih stresora ili ne. Čak šta više, ne treba zanemariti činjenicu da stres i pri niskom stepenu reakcije, dakle, malog intenziteta izaziva negativne efekte pri radu, odnosno smanjuje radni učinak, što naravno zavisi od lične osobine pojedinca, složenosti poslova, radnog iskustva i sl., a što ilustruje slika 6:

Slika 6. Odnos izmedju nivoa stresa i nivoa učinka

Iz slike se može zaključiti da stres može da bude ‘’nizak’’, ‘’optimalan’’ i ‘’visok’’, tako da niskom i visokom stresu odgovara mali odnosno slab učinik radnika, dok je učinak radnika najveći kod srednjeg odnosno optimalnog stresa. Dakle, krajnje nizak i krajnje visok nivo stresa ima negativan uticaj na učinak rada radnika. Povećanje stresa od nivoa niskog prema oprimalnom, teži povećanju učinka radnika. Nakon toga dalji rast stresa, od nivoa optimalnog prema visokom, smanjuje radni učinak zaposlenih.

Brojne studije potvrdjuju da je glavni simptom stresa koji utiče na smanjenje radnog učinka  premor. Znaci premora manifestuju se na tri načina:

Prvo: Fizičko stanje radnika je neuobičajeno i iskazuje se u čestoj glavobolji, dužim nesanicama, gubitku telesne težine, iscrpljenosti i učestalim gastro poremećajima, što dovodi do smanjenje ne samo radnog učinka već i do odsustvovanja sa posla, vezano za medicinska ispitivanja, lečenje i oporavak.

Drugo: Promena u načinu ponašanja koje se iskazuju  u smanjenju tolerancije prema frustraciji, pojačanoj razdražljijvosti, naglim menjanjem raspoloženja, nepoverenjem prema saradnicima i menadžerima i sl.

Treće: smanjen je interes za rad u vidu nedostatka inicijative, zatvorenosti misli, pomanjkanja odgovornosti, nezainteresovaosti za posao, što sve vodi umanjenju zarada, eventualnom odsustvovanju u vidu lečenja i rehabilitacije, čime je pogodjen ne samo radnik, već i njegova porodica, i kompanija kao celina.

Dodaj komentar Sviđa mi se - (1) Ne sviđa mi se - (0)    

Ime Nick Email Title Sigurnosni kod

CommentText

• Posledice stresa 1

• Posledice stresa 2

• Posledice stresa 3