Sporedni mediji za čuvanje podataka

Mnogi sporedni prenosivi uređaji za skladištenje podataka su danas dostupni za PC. Pored ostalih tu su uređaji za bekap (arhiviranje) na traku, elektronska poluprovodnička (Solid-State) memorija i napredni optički drajvovi. Postoje takođe eksterni hard diskovi poput Kangaru drajvova i novi mediji poput USB memorijskih modula koji mogu uskladištiti gigabajte na jednom malenom plastičnom uređaju koji se može nositi na privesku za ključeve.

  

Prenosna memorija  

Pod prenosnom memorijom se nekad mislilo na nešto sasvim drugačije nego danas. Sekvencijalno čuvanje rezervnih kopija na trakama (Sequential Tape Backup) je jedini ostatak starih oblika prenosnih uređaja koji se i danas mogu sresti na tržištu. Modernije rešenje je prenosna elektronska memorija direktnog  pristupa. Ovaj odeljak predstavlja detalje bekapovanja na traku i novijih rešenja za prenosne memorije.

 

Uređaji za čuvanje podataka na traci
 
Stariji oblik prenosne memorije jeste čuvanje na traci. Uređaji za arhiviranje na traku mogu biti postavljeni interno ili eksterno i koriste digitalnu ili analognu magnetnu traku umesto diska za skladištenje. Oni mogu bekapovati mnogo više podataka od bilo kog drugog medija ali su takođe i mnogo sporiji. Njihova glavna namena je arhivsko čuvanje. S hard diskovima pitanje nije „da li će se pokvariti", već „kada će se pokvariti". Zato morate sačuvati  informacije na neki drugi medij za skladištenje podataka. Uređaji za čuvanje na traci su nekad bili najčešći izbor u većim preduzećima i mrežama jer su bili sposobni da prime najviše podataka i dugoročno gledano bili najpouzdaniji. Danas, ipak, uređaje s trakom istiskuju narezivi i „piši/briši“ optički diskovi, koji nastavljaju svoj napredak u tehnologiji i veličini.

 

Fleš memorija
 
Nekada prevashodno za potrebe memorije, iste komponente koje stoje na vašoj matičnoj ploči kao RAM se mogu naći u raznim fizičkim veličinama i količinama u današnjim elektronskim rešenjima za skladištenje podataka. Ovo podrazumeva starije prenosne i neprenosne fleš memorijske mehanizme, Secure Digital (SD) kartice i druge memorijske kartice te USB module. Svaka od ovih tehnologija ima potencijal da pouzdano čuva impresivnu količinu informacija u malenom obliku. Proizvođači koriste inovativna pakovanja ne bi li korisnicima ponudili zgodne opcije za transport, poput mogućnosti kačenja na privezak za ključeve. Dugo godina su moduli i PC kartice poznati kao fleš memorija nudili uređajima nizak i srednji kapacitet za skladištenje. Samo ime (Fleš, engl. munja) potiče iz koncepta da je koristeći električnu struju moguće brzo pristupiti memoriji i menjati njen sadržaj. Originalna fleš memorija se i dalje koristi u uređajima, poput rutera i birača koji zahtevaju stabilna sredstva za čuvanje kritičnih podataka i šifri, često korišćenih za butovanje uređaja. Na primer, Cisco Systems koristi fleš memoriju u raznim oblicima za svoje mrežne operativne sisteme (IOS - Internetwork Operating System), kojima se pristupa sa fleša tokom podizanja sistema kao i u pojedinim slučajevima u toku podešavanja koja sprovodi administrator. Manji modeli čuvaju IOS u kompresovanom obliku na flešu i onda dekompresuju IOS u RAM, gde će se koristiti tokom podešavanja. U ovom slučaju se flešu ne pristupa ponovo pošto je proces podizanja sistema završen, osim ako je došlo do promena sadržaja kao što je to slučaj prilikom poboljšanja IOS-a. Pojedini uređaji koriste prenosnu PC Card tehnologiju za slične potrebe.

 

SD i druge memorijske kartice
 
Današnji manji uređaji zahtevaju neku vrstu prenosnih elektronskih memorija koje se mogu koristiti za privremeno ili trajno čuvanje digitalnih informacija. Prošli su ti dani kad su se u digitalnim kamerama koristili mikroflopiji. Čak su i najpopularnijem mediju za video-kamere, mini-DVD-iju, višegigabajtni elektronski modeli za petama. Ova modernija elektronska rešenja, kao i mnogi savremeni  digitalni fotoaparati koriste neki oblik prenosnih memorijskih kartica kako bi fotografije skladištili trajno ili do trenutka njihovog kopiranja ili štampanja. Od ovih, SD (Secure Digital) format isplivao je kao neprikosnoveni lider u društvu koje uključuje i stariji MMC (MultiMediaCard) format na kojem je SD baziran. SD kartica je nešto deblja u poređenju sa MMC i ima zaštitni zarez za pisanje - Write-Protect Notch (a često i prekidač za otvaranje i zatvaranje zareza) za razliku od MMC-a.

Slika 4.5 jeste fotografija jedne SD kartice sa odnosom veličina. Zvanično, ovi uređaji su, 32 mm sa 24 mm.

 

 

Slika 4.5 - SD memorijska kartica


Čak i manji uređaji poput mobilnog telefona podržavaju SD rešenja. Jedan od ovih proizvoda poznat kao miniSD kartica je nešto tanji od obične SD kartice, a njena veličina iznosi 21.5 mm sa 20  mm. Druga, microSD, je još tanja i veličina joj je samo 15 mm sa 11 mm. Oba ova umanjena formata imaju adaptere koji im omogućavaju da se koriste i u standardnim slotovima za SD kartice.
 

Tabela 1.4  Formati memorijskih kartica

 

Slika 4.6 prikazuje slotove za memorijsku karticu HP PhotoSmart 7550 štampača, koji je sposoban da čita sa ovih uređaja i da ih dalje štampa ili kreira particiju pod odgovarajućim slovom kako bi pristupio tom sadržaju preko svoje USB konekcije na računaru. U smeru kazaljke na satu, odozgo s leva ovi slotovi služe za smeštanje CF/Microdrive, SmartMedia, Memory Stick (dole desno) i MMC/SD. Ekskluzivni eksterni čitači kartica i oni koji se mogu montirati u kućište hard diska računara su danas česti artikli na tržištu. IT industrija takođe proizvodi sve vrste adaptera i konvertera kako bi omogućila ovim različitim formatima da rade zajedno. Kao poslednju misao u vezi sa SD karticama napominjemo da se SD slotovi ne koriste isključivo za fleš memoriju. Uopštenije, SDIO (SD Ulaz/izlaz) specifikacija, koja se zasniva na, i kompatibilna je sa, SD specifikacijama, trudi se da obezbedi veliku brzinu interfejsa sa malom potrošnjom za mobilne uređaje, po istom principu kao USB za kompjutere. Nije da se SDIO ne može koristiti sa laptopovima, ali je pre namenjen PDA uređajima ili mobilnim telefonima radi mogućnosti povezivanja sa malim uređajima, kao što su GPS prijemnici, bežični ili žični mrežni adapteri, modemi, bar-kod čitači, bežični serijski adapteri, radio i TV tjuneri i digitalne kamere i fotoaparati. Čak i eksterni memorijski uređaji, poput hard diskova i CD/DVD-ROM drajvova, mogu se povezati sa ovim manjim uređajima, veličine šake.

 

 

Slika 4.6 - Slotovi za memorijske kartice na štampaču

 

USB moduli (Thumb Drives)

Takođe, poznati i kao USB fleš drajvovi, USB moduli su višestruko upotrebljive i prikladne naprave koje vam omogućavaju da sačuvate velike količine informacija na uređaj izuzetno malog formata. Mnogi takvi uređaji se prosto nastavljaju na USB ulaz domaćina/računara, tj. nadovezuju na interfejs ne utičući na promenu njegove širine, što ih na taj način čini lakim za transport, bilo u džepu ili torbi za laptop. Na slici 4.7 je primer jedne od tih komponenti i njena relativna veličina.

USB moduli profitiraju najviše na upotrebljivosti USB interfejsa, koristeći prednosti opcije da se automatski pokreću bez potrebe za dodatnim aplikacijama (Plug and Play) i fizičke snage priključaka. Po njihovom umetanju, ove sprave najavljuju same sebe Windows Explorer-u kao prenosni uređaji i pojavljuju se u prozoru Explorer-a označeni dodeljenim slovom drajv particije. Ovaj softverski interfejs dozvoljava „prevuci i spusti kopiranje“ (Drag-and-Drop Copying) i mnoge druge standardne operacije u Explorer-u koje se izvode i na standardnim drajv particijama. USB moduli su se pojavili kao stvarna zamena za ostale prenosive uređaje, kao što su flopiji, istisnuvši „Zip“ i „Jaz“ proizvode iz ponude firme Iomega, kao i neka druga zaštićena rešenja.

 

Slika 4.7 - USB modul

 

Eksterni disk drajvovi koji se povezuju preko USB-a

Pre USB-a eksterni drajv koristio je autorski zaštićeni priključak i interfejs/kabl kombinaciju ili standardni RS-232 serijski ili paralelni port uglavnom ugrađen u kompjuter. Otkako postoji USB, čini se kao da ne postoji nijedan drugi način. Činjenica je da postoje razna druga rešenja, ali zašto komplikovati drugim opcijama kada USB pokriva sve oblasti i toliko je sveprisutan u današnjim sistemima? Eksterni hard diskovi sa USB priključkom koriste iste drajvove koje biste možda montirali na jednu od „polica“ u vašem kućištu. Oni prosto upošljavaju specijalnu šasiju koja obuhvata samo drajv i propratno strujno kolo koje konvertuje interfejs drajva na USB. Najčešće, kućište drajva ima priključak za napajanje i USB priključak Tipa B (Type B). Eksterni hard drajv je prikazan na slici 4.8.

 

Slika 4.8 - Eksterni hard drajv

Dodaj komentar Sviđa mi se - (0) Ne sviđa mi se - (0)    

  • Prenosne memorije 1
  • Prenosne memorije 2