U ovoj lekciji obrađivaćemo:

• ISO 9126 standard kvaliteta
• Dromeyev model
• Ustanovljavanje osnova i ciljeva kao način procene proizvoda

ISO 9126

Početkom 1990-ih godina, u softverskom inženjerstvu se pokušalo sa konsolidacijom mnogih aspekata kvaliteta u jedan model koji bi delovao kao svetski standard za merenje kvaliteta softvera. Rezultat je bio ISO9126, hijerarhijski model sa šest glavnih atributa koji doprinose kvalitetu (International Standardization Organization 1991). Na slici 1. ilustrovana je hijerarhija a u tabeli 1 su opisane karakteristike kvaliteta.




U standardu se preporučuje direktno merenje karakteristika na desnoj strani, ali se ne daju detalji o tome kako da se merenja vrše.

Jedna od glavnih razlika između ISO i modela koje su dali McCall i Boehm je ta što je ISO hijerarhija striktna. Svaka od karakteristika na desnoj strani odnosi se tačno na jedan atribut na levoj strani. Karakteristike na desnoj strani odnose se na korisnikov pogled na softver, a ne na interni pogled njegovog projektanta.

Ovaj model, kao i mnogi drugi, pomažu da se razjasni šta je to što se vrednuje u softveru koji pravimo i koristimo. Ali, nijedan od modela ne uključuje razlog zašto su neke od karakteristika obuhvaćene, a druge nisu i zašto se pojedini atributi pojavljuju u hijerarhiji. Na primer, zašto nijedan od modela ne uključuje bezbednost? I zašto je prenosivost karakteristika na najvišem nivou u modelu ISO 9126, a ne podkarakteristika? Pored toga, nema smernica o tome kako da se komponuju karakteristike nižeg nivoa u one višeg nivoa, da bi se dobila ukupna procena kvaliteta. Svi ti problemi otežavaju da odredimo da li je dati model potpun ili dosledan.

Dromey-ev model

Dromey se bavio ovim pitanjima predlažući način da se konstruiše model kvaliteta zasnovan na proizvodu, čije se sve karakteristike najnižeg nivoa mogu meriti. Njegova tehnika se zasniva na sledeće dve postavke:

1. Više osobina proizvoda utiču na kvalitet softvera.
2. Pored nešto anegdotskih, empirijskih dokaza, ima malo formalne osnove za razumevanje koji atributi niskog nivoa utiču na one višeg nivoa.

Dromey predlaže generičku tehniku za izgradnju modela kvaliteta. On napominje da se kvalitet proizvoda u velikoj meri određuje izborom komponenti koje sačinjavaju proizvod (uključujući dokumente zahteva, korisničke vodiče, dizajn, kao i sam kod), opipljivim svojstvima komponenti i njihovom kompozicijom. On klasifikuje kvalitete koristeći četiri osobine:

1. svojstva ispravnosti
2. unutrašnja svojstva
3. kontekstna svojstva
4. opisna svojstva.

On predlaže da atributi kvaliteta visokog nivoa budu samo oni čiji je prioritet visok (i ti prioriteti su različiti u različitim projektima). U jednom primeru, on razmatra kombinaciju osam atributa visokog nivoa: šest atributa iz ISO 9126, plus atributi ponovnog korišćenja i zrelosti procesa. Atributi ponovnog korišćenja sastoje se od:

• nezavisnosti od mašine,
• mogućnosti razdvajanja,
• mogućnosti konfigurisanja,

a atributi zrelosti procesa od:

• orijentacije klijenta,
• dobre definisanosti,
• ubedljivosti i
• efektivnosti.

Da bi te karakteristike učinio opipljivijim, Dromey kombinuje atribute sa svojim okvirom da bi dobio veze koje su prikazane na slici 2.


Zatim, on procenjuje svaku vrstu softverske komponente u svetlu tog okvira: dva primera su pokazana na slici 3.


Model se zasniva na sledećih pet koraka:

1. Identifikovanje skupa atributa kvaliteta visokog nivoa.
2. Identifikovanje komponenti proizvoda.
3. Identifikovanje i klasifikovanje najznačajnijih, opipljivih svojstava koja donose kvalitet za svaku komponentu.
4. Predlaganje skupa aksioma za povezivanje svojstava proizvoda sa atributima kvaliteta.
5. Procenjivanje modela, identifikacija njegovih slabosti i njegova rafinacija ili ponovno kreiranje.

Ovi koraci mogu da se upotrebe da bi se proizveli modeli za zahteve, dizajn, kod i druge produkte razvojnog procesa, a svaki model treba da podržava ciljeve proizvoda i projekta.

 

Ustanovljavanje osnova i ciljeva

Drugi način procene ili ocenjivanja proizvoda je da se on poredi sa osnovom. Osnova opisuje, na neki merljiv način, uobičajen ili tipičan rezultat u organizaciji ili kategoriji. Na primer, možemo da kažemo da je srednji iii tipičan projekat u kompaniji onaj od 30 000 redova koda. Takođe možemo da kažemo da se u tipičnom projektu organizacije otkriva jedna greška na hiljadu redova koda u inspekcijama i tri greške na hiljadu redova koda prilikom testiranja. Dakle, 30 000 redova koda je osnovna veličina za tu kompaniju, a tri greške na hiljadu redova koda je osnovna učestalost otkrivanja greške pri testiranju. Drugi projekti se porede sa baznim: kod je manji ili veći, a otkrivanje greške je bolje ili lošije.

Osnove su korisne za upravljanje očekivanjima. Kada je neka određena vrednost bliska baznoj, ona ne ukazuje ni na kakvo izobličeno ponašanje. S druge strane, kada se neka vrednost dramatično razlikuje od bazne, obično želimo da istražimo zašto. Ponekad postoje dobri razlozi za takvu razliku, ali u drugim slučajevima nas razlika upozorava da nešto treba da se ispravi ili promeni.

Cilj predstavlja varijaciju osnove. Menadžeri obično postavljaju ciljeve kao način da definišu minimalno prihvatljivo ponašanje. Na primer, kompanija može da izjavi da neće isporučivati proizvod dok projektanti ne pokažu da su otklonili najmanje 95% njegovih verovatnih grešaka. Ili, organizacija može da postavi cilj da razvije sisteme čije su komponente 50% višekratno upotrebljive. Ciljevi su opravdani kada odražavaju razumevanje osnove, tako da cilj nije do te mere daleko od postojeće situacije da ne bi mogao da se postigne.

Ministarstvo odbrane SAD koristi ciljeve za procenu softvera. Ministarstvo odbrane je analiziralo performanse Vlade i privrede SAD, grupišući projekte u slabe, srednje i najbolje u klasi. Iz njihovih nalaza, analitičari su preporučili ciljeve za projekte koje je ugovorilo Ministarstvo odbrane, zajedno sa ukazanim nivoima performanse, koji čine ono što su nazvali „menadžerskom zloupotrebom", prikazanom u tabeli 2. To znači da ako projekat pokazuje da je neki atribut blizu nivoa zloupotrebe, onda ministarstvo sumnja da nešto ozbiljno nije u redu sa tim projektom.

• Standard ISO 9126 i Dromeyev model kvaliteta 1

• Standard ISO 9126 i Dromeyev model kvaliteta 2

• Standard ISO 9126 i Dromeyev model kvaliteta 3