UDP (User Datagram Protocol) protokol je takođe connectionless protokol i spada u nesigurne protokole. Ovaj protokol ne zahteva uspostavljanje i održavanje komunikacione sesije vec mu je samo bitna isporuka paketa destinaciji. Nije bitno da li je destinacija stvarno primila poslati paket i kojim redosledom. UDP deli pakete na manje delove kao i TCP protokol s tom razlikom što im ne dodeljuje Sequence ID brojeve jer kao što smo rekli nije bitno u kom će redosledu paketi doći do destinacije. Ono što je bitno UDP protokolu je da to što se pošalje što pre stigne do destinacije bez velikih gubitaka vremena i mrežnih resursa na podatke koji se šalju.

Veliku primenu ima kod mrežnih servisa koji u svom radu koriste broadcast saobraćaj kao što je DNS servis na primer. Takođe veliku primenu ima kod IP telefonije i Video-meeting-a jer je brzina prenosa podataka vrlo važan činilac. Pojedinačan paket UDP protokola nosi naziv datagram. Sama struktura datagrama je daleko jednostavnija nego struktura frejma kod TCP protokola jer je izostavljena većina kontrolnih informacija. Logička struktura UDP datagrama je data na sledećoj slici:



Opis segmenata strukture datagrama:

• Broj porta izvora – port preko koga se vrši komunikacija na strani pošaljioca
• Broj porta destinacije – port preko koga se vrši komunikacija na strani primaoca
• Bitska dužina podataka – broj bitske dužine podataka koje datagram nosi
• Kontrolna suma – kontrolna suma zaglavlja i paketa

Iako UDP protokol ima dosta stvari koje se navode kao njegove mane, nema proveru na greške, višestruko slanje datagrama, gubitak podataka, dostavljanje podataka u izmenjenom redosledu, moguće je nadograditi ga na aplikativnom sloju kao što je na primer TFTP servis. Međutim, većina aplikacija i servisa koje koriste ovaj protokol od njega očekuju maksimalnu brzinu isporuke podataka, bez obzira na sve greške i propuste, jer bi uvođenje dodatnih opcija provere grešaka vrlo verovatno ugrozilo njihov rad, odnosno direktno usporilo isporuku podataka destinaciji.