Operacije označavaju način na koji se vrši transformacija aktivnosti organizacije. Operacije obuhvataju najbitnije, svakodnevne aktivnosti koje vode ostvarenju ciljeva organizacije. One su zajednička nit koja spaja planiranje, organizovanje, vođenje i kontrolu. Operacije su mesto gde se sve spaja ili raspada u organizaciji.
Upravljanje operacijama je složena aktivnost upravljanja. Ona obuhvata:
Nekad je upravljanje operacijama bila najdosadnija od svih upravljačkih aktivnosti a danas je izuzetno važna za menadžere.
Prilikom dizajniranja sistema operacija potrebno je doneti odluku o tome koje i koliko proizvoda ili usluga treba proizvesti, kako i gde će se oni proizvoditi, kao i ko će ih proizvoditi.
Pitanje koliko proizvesti se odnosi na planiranje kapaciteta odnosno na količinu robe ili usluga koje treba proizvesti. Ovaj proces se naziva planiranje kapaciteta i to je proces predviđanja potražnje i donošenja odluke o tome koji će resursi biti dovoljni za zadovoljenje te potražnje.
Izbor procesa koji određuje kako će se proizvodi ili usluga proizvoditi čini šest faza i to:
Konačna odluka u procesu projektovanja sistema operacija tiče se strukture individualnih radnih mesta - kako će se raditi i ko će raditi. Najvažnija pitanja u vezi sa projektovanjem radnog mesta su:
Od poslodavca se uvek očekivalo da za nove radnike organizuju obuku na radnom mestu. Problem nedovoljnih kvalifikacija pogoršao se sa obavezom zaposlenih da koriste informacione tehnologije na svom radnom mestu.
Prilikom projektovanja radnog mesta moraju se uzeti u obzir i propisi o zdravlju i zaštiti na radu. Jedan od najozbiljnijih problema je učestalost motornih povreda - upale tetiva ili oštećenja nerava na ručnim zglobovima koje su posledica neprekidnog ponavljanja istih pokreta. Ovoj povredi izloženi su radnici koji duže vreme rade za kompjuterom.
Praksa saradnje na radnom mestu je sve rasprostranjenija.
Čak i kada se sistem operacija uspešno projektuje i počne da koristi, menadžment zadržava značajna prava jer se svakodnevno moraju donositi odluke o funkcionisanju i kontroli sistema.
Planiranje operacija i kontrola bazirani su na predviđanjima buduće tražnje za proizvodima ili uslugama. Čak i kada su predviđanja najbolja i kada postoji dobar sistem operacija, postojeći kapacitet sistema neće moći uvek da zadovolji potražnju. U takvim situacijama menadžment mora da donese kratkoročne odluke da bi sistem imao kapacitet kojim se tražnja može zadovoljiti.
Zalihe su zalihe sirovina, polugotove robe, gotove robe koju jedna organizacija čuva da bi zadovoljila svoje operativne potrebe. Zalihe predstavljaju značajnu investiciju i potencijalni izvor otpada koji treba pažljivo kontrolisati. Ako se drže prevelike zalihe, potrošiće se novac na njihovo skladištenje, a izgubiće se ako dođe do oštećenja zaliha ili krađe. U slučaju da zaliha nema dovoljno, menadžeri će morati da prekinu proizvodnju dok se ne nabavi potreban materijal, i na taj način izgubiće vreme i rad.
Da bi se smanjili troškovi a zalihe održale na optimalnom nivou koriste se neki od sledećih metoda: