Rasterska grafika

 

Rasterska grafika ili bitmap je podatak koji predstavlja pravougaonu mrežu piksela ili obojenih tačaka, na nekom grafičkom izlaznom uređaju kao što je monitor. Svaka boja pojedinog piksela je posebno definisana tako da RGB slike sadrže tri bajta po svakom pikselu, svaki bajt sadrži jednu posebno definisanu boju.

 

Red Green Blue - znači da svaka boja ima svoju vrednost, a menjanjem vrednosti se dobijaju druge boje osim ove tri osnovne. Što je više ovih vrednosti, slika će zauzimati više prostora. Ako je slika crno-bela znači da piksel zahteva samo jedan bit, za razliku od slike u boji koja zahteva tri bita (RGB) po jednom pikselu. Crno bele slike su upravo radi toga manje po zauzimanju prostora.

 

Kvalitet jedne rasterske slike određuje ukupan broj piksela (rezolucija) kao i broj vrednosti za svaki pojedinačni piksel (dubina boje). Ako je dubina boje veća, više se nijansi može prikazati, to znači bolju sliku kao i verodostojniji prikaz. Slike zahtevaju mnogo memorije. Zbog toga se koriste razne vrste kompresija. Bitmap (bmp) je nekompresovana datoteka koja ne koristi nijednu vrstu sažimanja, a slike u tom formatu su veoma velike. Za razliku od njega, mnogo popularniji i češće korišćeni je Jpeg (jpg) format koji sažima sliku, a da se ne primeti gubitak na kvalitetu.

 

Na slici je predstavljen uvećani prikaz rešetke i piksela

 

 

 

Uvećani prikaz rešetke i piksela

 

Rasterska slika se ne može povećati na veću rezoluciju bez gubitka kvaliteta, što nije slučaj sa vektorskom grafikom. Rasterska grafika je više praktična od vektorske grafike za fotografe i obične korisnike. Vektorsku grafiku koriste grafički dizajneri.

 

 

 

Rasterska RGB slika, svaki piksel ima svoju R, G i B vrednost koja se meri u %

 

Vektorska grafika

 

Vektorska grafika ili geometrijsko oblikovanje je način prikazivanja slike pomoću geometrijskih oblika kao što su tačke, linije, krive i poligoni, a koji su temeljeni na matematičkim jednačinama.

 

U principu, vektorski oblici se mnogo lakše pamte, nego zahtevne rasterske (bitmap) slike. Skoro svi današnji računarski grafički prikazi prevode vektorsku sliku u rasterski format.

 

Rasterska slika se čuva u memoriji i sadrži podatke za svaki pojedinačni piksel slike. Pojam vektorska grafika je većinom korišćen u kontekstu dvodimenzionalne računarske grafike. Skoro svako 3D prikazivanje je izvršeno pomoću 2D vektorske tehnike (pomoću tačaka, linija i poligona).

 

Vektorskim objektom smatra se svaki spoj jedne ili više linija koje su "zatvorene" . Početna tačka linije ujedno je i završna tačka. Sve se unutar vektorske grafike svodi na više jednostavnih matematičkih formula pri čemu računar "pamti" najmanje dva, a najviše četiri podatka, pa takve slike i crteži zauzimaju malo fizičkog prostora na medijima za čuvanje podataka (hardi disk, CD, DVD, itd.). Veličina vektora menja se matematički, promenom vrednosti dužine i smera. Kvalitet prikaza grafike se ne menja, jer se automatskom promenom veličine u računaru odvijaju matematičke kalkulacije kojima se zadržava isti kvalitet prikaza vektorskog crteža. Vektorski način crtanja ili pisanja do nedavno se vezivao za izradu jednostavnijih crteža, logotipa, oznaka i sl, ali moderni vektorski programi omogućavaju postizanje izvrsnih efekata koji vektorski rad jako približavaju kvalitetu rasterske slike. To je posebno prednost pri izradi grafike namenjene izradi internet stranica, gde je potrebno napraviti što kvalitetniju sliku, a po mogućnosti male fizičke veličine.

 

Na slici su prikazane vektorske grafike u vidu logotipa

 

 

 

Primeri vektorske grafike u formi logotipa

 

Kao primer, razmotrimo krug nekog radiusa r. Glavni podaci koje računarski program treba da zna kako bi isrctao krug su:

 

1.       radius r

2.       koordinatnu poziciju centralne tačke kruga

3.       stil i boju linije (može biti i providna)

4.       stil i boju punjenja objekta (može biti i providno)

 

Prednosti ovakvog načina crtanja nad rasterskom grafikom:

 

•        Ovako mala količina informacija omogućuje mnogo manju veličinu datoteke

•        Mogućnost približavanja (zoom) bez gubitka na kvalitetu

•        Sve ove informacije su zapamćene i mogu se kasnije menjati, to znači da pomeranje, okretanje i popunjavanje itd. ne smanjuje kvalitet crteža kao kod rasterske slike.

 

Vektorski grafički programi obično omogućuju okretanje, pomeranje, povećavanje, krivljenje i ostale modifikacije objekata, kao i menjanje redosleda i povezivanje jednostavnih objekata u više komplikovanih. Zahtevnije modifikacije uključuje i boolove operacije (unija, razlika, presek, itd.).

 

Vektorska grafika je savršena za jednostavne ili složene crteže koji ne treba da budu foto realistični. Na primer, PostScript i PDF stranice koriste jezik vektorskog grafičkog modela.

 

Računarska grafika

 

Računarska grafika (en. Computer graphics, CG) je polje vizuelne digitalizacije gde se pomoću računara stvara slika. Ta slika može biti iz stvarnog sveta koja se pomoću računara štima i menja. Takođe, računarska grafika je mnogo zastupljena u filmskoj industriji za stvaranja raznih efekata, animacije i ostalih manipulacija nad pokretnim slikama (film). Prvi glavni iskorak u digitalnoj grafici je napravio Ivan Sutherland 1962. godine koji je bio zaslužan za izum Sketchpad-a.

 

Računarska grafika se može podeliti u nekoliko polja: real time 3D izvođenje (render) slike (koristi se u računarskim igrama), računarska animacija, hvatanje (capture) i stvaranja videa, stvaranje specijalnih efekata, potpuno ili delimično računarski stvorenih filmova, obrada slike i modeliranje (koristi se u medicinske svrhe, kao i u arhitekturi).

 

Obično se "2001: A Space Odyssey" spominje kao prvi film koji je koristio računarsku grafiku. Iako je pokušao da prikaže računar kao moćan alat za stvaranje specijalnih efekata, to nije uspeo, jer je ipak većina specijalnih efekata u tom filmu napravljena običnim optičkim efektima. Verovatno prvi film koji je koristio digitalnu grafiku je bio "Futureworld" (1976) u kojem se mogla videti ljudska ruka i lice stvorena pomoću računara od strane Eda Catmulla i Fred Parkea na Juta Univerzitetu.

 

Na slici su predstavljene neke od mogućnosti koje su omogućili računari i digitalne vizualizacije

 

 

 

Film koji je obilovao digitalnim specijalnim efektima bio je MATRIX

 

2D računarska grafika

 

Najznačajniji pomak u računarskoj grafici je bilo predstavljanje katodne cevi (na kojoj se danas temelji većina monitora). Imamo dva pristupa u 2D grafici: vektorska i rasterska grafika. Vektorska grafika sadrži tačne geometrijske podatke, topologiju, koordinatne pozicije tačaka, veze između tačaka (za formiranje linija i putanja), boju...

 

Vektorska grafika koristi jednostavne oblike kao što su krug i pravougaonik i ostali. Vektorska grafika se ne može pregledati pomoću nekog eksternog programa (kao što je web browser ), vektorsku grafiku prepoznaje program pomoću kojeg je ta grafika nastala iako je čest slučaj da različiti programi za vektorsku grafiku bez poteškoća mogu čitati druge formate (Freehand može pročitati .cdr (Corel Draw) datoteku). Zato se vektorska grafika pretvara u rastersku (.jpg, .bmp itd.). Rasterska grafika je stalna dvodimenzionalna mreža piksela. Svaki piksel ima svoju vrednost, kao što je svetlina, boja, providnost ili spoj sličnih vrednosti. Rasterska ima konačnu rezoluciju i ako se ona poveća najčešće gubi kvalitet. To nije slučaj sa vektorskom (jer ima tačne podatke o geometriji i tako dalje). Takođe imamo formate koji uključuju i rastersku i vektorsku grafiku (.pdf, .swf).

 

Na slici je prikaz kompjuterski generisane 2D grafike

 

 

 

Kompjuterski generisana 2D grafika

 

3D računarska grafika

 

Predstavljanjem veoma jakih računara (tzv. radna stanica, kao što je LISP mašina ili Silicion Graphics radna stanica) došla je i 3D računarska grafika, temeljena na vektorskoj grafici. Princip je skoro isti, umesto čuvanja podataka o tačkama, linijama i krivim u dvodimenzionalnom prostoru, računar ih čuva u trodimenzionalnom prostoru. Trodimenzionalni poligoni su suština 3D računarske grafike. 3D računarska grafika se temelji na čuvanju tačaka, linija koje spajaju tačke, i strana između linija 3D poligone. To su bili počeci, danas osim čuvanja 3D poligona u memoriju, grafički softver može izvršavati i mnogo komplikovanije stvari, kao što su senčenje, teksturiranje i rasterizacija koji daju osećaj stvarnosti nekom računarski napravljenom objektu.

 

Na slici je prikazana kompjuterski generisana 3D grafika

 

 

 

Kompjuterski generisana 3D grafika

 

Alati

 

Danas na tržištu postoji mnoštvo alata koji su namenjeni optimizaciji grafičkih elemenata. Dele se na Open Source alate i komercijalne alate. Najpoznatiji među komercijalnim alatima su svakako Adobe Photoshop, Adobe ImageReady, CorelDRAW, Macromedia Fireworks. Svi navedeni programi sadrže alate i metode koji će nam biti potrebni prilikom pripreme grafičkih elemenata za dobar prikaz na Web-u. Jedini njihov "problem" je visoka cena. Na svu sreću postoje i besplatni Open Source alati koji će jednako dobro odraditi sav posao kao i oni komercijalni. Među najpoznatijim Open Source alatima su Gimp i Pixia. U novije vreme javljaju se "user-friendly" web aplikacije koje brzo i efikasno obavljaju sav posao oko obrade grafičkih elemenata. Programe za obradu grafičkih elemenata možemo svrstati u dve grupe:

 

Aplikacije za obradu rasterskih slika (Paint Programms)

To su programske aplikacije ili programi za "slikanje", tj. grafički dizajn. Rezultat

primene rasterskih programa je digitalno definisana rasterska grafika (Bitmap, Bitmap Image, Image, Picture) čiji je glavni element tzv. slikovni element (Picture Element - Pixel).

 

Aplikacije za obradu vektorskih crteža (Draw Programms)

To su programske aplikacije ili programi za crtanje i izradu grafičkih prikaza oblika tehničkih nacrta. Rezultat primene vektorskih programa je digitalno definisana vektorska grafika čiji je temeljni element vektor  (linija), definisana koordinatama krajnjih "tačaka" i parametrima krive (funkcije) koja ih spaja.

 

Grafičlavni mp i Pixia. U novije rijki rasterski program raspolaže nizom ugrađenih funkcija za jednostavniju i automatiziovanu izradu i dizajn grafičkih sadržaja. Postupak dizajniranja i oblikovanja grafičkih sadržaja je olakšan primerenim grafičkim korisničkim interfejsom. Funkcije se mogu raščlaniti na nekoliko temeljnih grupa: 

 

  • Funkcije za crtanje tačke, ravnih linija, zakrivljenih linija, nepravilnih poligona

 

  • pravilnih geometrijskih oblika: kružnice, elipse, kvadrata, pravougaonika.

 

  • Funkcije za definisanje grafičkih atributa: boje, debljine linija, vrste i veličine slova i dr.

 

  • Funkcije za obradu grafičkih sadržaja: kopiranje, brisanje, izrezivanje i dr. 

 

  • Funkcije za podešavanje i pregledavanje sadržaja: povećanje crteža, definisanje veličine crteža i dr.

 

  • Funkcije za upravljanje datotekama: čuvanje na magnetni medij, kopiranje, brisanje i učitavanje s magnetnog medija i dr.

 

Gimp (GNU Image Manipulation Program) je izuzetno kvalitetan program za obradu

grafičkih elemenata koji se može koristiti na niz načina: kao jednostavan program za crtanje, kao program za profesionalnu obradu slike, kao image renderer, kao konvertor grafičkih formata.

 

Glavna funkcija GIMP-a je editovanje bitmapa, ali s njim dolaze i alati za rad s vektorskom grafikom. Prvenstveno je namenjen za Linux platformu (gde je dobio popularan naziv "Photoshop za Linux"), a postoje i njegove verzije za Mac i Windows platformu. Njegov korisnički interfejs pomalo je nezgrapan i zbunjuje, što je možda i njegov najveći nedostatak.

 

Na slici je prikazano grafičko okruženje prilikom rada u GIMPu

 

 

 

Grafičko okruženje programa za digitalnu obradu slike GIMP

 

Adobe Photoshop je već nekoliko godina vodeći grafički program za obradu slika kojeg za tu svrhu, prema poslednjim istraživanjima koristi 85% grafičkih stručnjaka.

 

Njegova logika, stabilnost i kompatibilnost s drugim grafičkim programima daje mu pravo da glasi kao najbolji program u svom domenu. U sebi sadrži čitav niz alata za crtanje, retuširanje, čitavu paletu posebnih efekata. Upravo zbog svoje pristupačnosti koriste ga profesionalni fotografi, grafički i web dizajneri, ali i početnici digitalne fotografije. Namenjen je za korišćenje na Microsoft Windows i Mac OS operativnim sistemima.

 

Na slici je prikazano grafičko okruženje prilikom rada u Adobe Photoshop

 

 

 

Grafičko okruženje Adobeovog programa Photoshop

Dodaj komentar Sviđa mi se - (0) Ne sviđa mi se - (3)    

  • Vektorska i rasterska grafika 1
  • Vektorska i rasterska grafika 2
  • Vektorska i rasterska grafika 3
  • Vektorska i rasterska grafika 4